Intervju sa Dragoslavom Pešićem

„Living History Project“ intervju sa Dragoslavom Pešićem, Predsednikom Mesne zajednice Rudnica

 

Želimo da Vam se zahvalimo na izdvojenom vremenu i što ste pristali da govorite za Adriatic Metals Srbija bilten u sklopu projekta „Living History Project“. Da li nam možete reći nešto o sebi?

Rođen sam 1967. godine u selu Guvnište, Belo Brdo, opština Leposavić. Nakon četvrte godine doselio sam se u Rudnicu gde i dalje živim.

Koji je bio Vaš prvi posao?

Radio sam u Sarajevu kod Vojne pošte 4 godine. Nakon toga dolazim na Kopaonik u Turistički Centar Kopaonik i radim na poslovima servisera elektroodržavanja žičara. Poslednjih desetak godina radim na poziciji šefa elektroodržavanja žičara.

Vi ste predsednik Mesne zajednice Rudnica. Da li nam možete reći nešto više o odgovornostima i izazovima takve pozicije?

Već tri godine sam predsednik Mesne zajednice Rudnica, a da to nisam ni planirao da budem. Korona je odnela bivšeg predsednika Mesne zajednice, mog velikog prijatelja i komšiju, čoveka koji je najviše uradio za Mesnu zajednicu. Nakon izbora za mesto predsednika Mesne zajednice Rudnica nisam imao srca da tu poziciju odbijem i ne nastavim priču mog pokojnog prijatelja Srećka Lazarevića.

Među Vašim brojnim aktivnostima treba navesti i da ste jedan od organizatora memorijalnog turnira u malom fudbalu ,,Srećko Lazarević’’. Šta za Vas lično predstavlja ovaj turnir i kakav uticaj ima u Mesnoj zajednici Rudnica?

Najveća manifestacija u Rudnici je turnir koji je osnovao pokojni Srećko Lazarević i koji danas po njemu nosi ime. Održava se svake godine početkom avgusta, baš u vreme kada i Rudnica oživi. Kada ima najviše poljoprivrednih radova i kada je mnoštvo ljudi u Rudnici na odmoru i u poseti rodbini.

Turnir okuplja puno ekipa u kategorijama dece, seniora i veterana iz Raške, Baljevca, Biljanovca, Novog Pazara, Leška i Leposavića. Od samog početka Vaša kompanija je podržavala ovaj turnir i Vi ste jedan od glavnih sponzora a i učesnika turnira. Imali ste zapažene uspehe, osvajali ste i prvo i drugo mesto više puta. Ove godine je bila rekordna posećenost i drago nam je što posećenost raste iz godine u godinu. Želja mi je da ovaj turnir traje a samim tim i sećanje na našeg pokojnog Srećka Lazarevića.

Po Vašem mišljenju da li je Raška rudarski grad?

Opšte je poznato da je Rudnica dobila ime po rudnicima koji su se tu nalazili još u doba Rimljana pa do dana današnjeg i mislim da Raška jeste rudarski grad.

Da li je neko iz Vaše porodice ili okruženja radio u rudniku?

Ja sam dete roditelja koji je ostvario penziju u rudniku Suva Ruda. Ceo život sam pratio eksploataciju rude sa Kopaonika i Kiževaka i  često sa ocem posećivao kopove. Većina mojih komšija su radili u tom rudniku tako da mi je okruženje i društvo vezano za tu delatnost.

Kada pogledate na život nekada i sad u Raški da li možete napraviti poređenje?

Nekada se živelo jako teško, posebno u selu. Sada je sve napredovalo, i tehnologija i mehanizacija. Jedini problem je što se brzo živi. Imamo bolje uslove za život, ali nemamo vremena za život.

Smatrate li da će Raška doživeti ponovni procvat ako se u budućnosti otvori rudnik?

Sigurno je da će biti bolji život. Trenutno je malo zatišje, ali se iskreno nadam da će uskoro početi eksploatacija nakon ispitivanja i rezultata koje vrši Vaša kompanija. Da nam ožive brda, a samim tim da će krenuti i bolji život u našoj Rudnici a našoj Raškoj.

Kako vidite naš grad Rašku u budućnosti?

Rašku vidim kao grad pun gostoprimljivih ljudi i posećen poput Kopaonika. Naš grad  je okružen Kopaonikom, Golijom i Rogoznom, prelepim planinama, i smatram da je turizam grana kojoj bi takođe trebali da se okrenemo.

Kako je izgledala Raška i Rudnica u vreme kada su radili rudnici?

Naša Mesna zajednica je bila živa svakog dana, svih 24 sata bilo je prisutno puno rudara. Većina naših meštana je radila tu, kao i ljudi iz okolnih mesta. U to vreme smo imali tri kafane, pet prodavnica i svuda je bilo puno naroda za razliku od danas kada je svega manje. Zatvaranjem rudnika sve je stalo i većina ljudi je našla posao van Rudnice.

Istražna bušenja naše kompanije se vrše i na teritoriji Mesne zajednice Rudnica, čiji ste Vi predsednik. Da li nam možete reći nešto više o tome?

Saradnja između naše Mesne zajednice i Vaše kompanije je na visokom nivou i  zadovoljstvo je raditi sa Vama. U početku je narod bio skeptičan i nepoverljiv, ali kada su se uverili kako Vaša kompanije funkcioniše, da Vi nakon završetka radova njima ostavljate pristupne puteve, zadovoljni su i sve reči pohvale.

Kao predsednik Mesne zajednice u kojoj će se možda pokrenuti rudarenje, vi odlično sagledavate interese obe strane. Kakav odnos od firme očekujete prema lokalnoj zajednici i na šta biste firmi skrenuli pažnju kada je u pitanju rudarenje u Raškoj i u Vašoj Mesnoj zajednici?

Naš rudnik je othranio mnogo porodica, ali su nam i ostavili problem. Nisu vodili računa o životnoj sredini, ostavili su jalovišta za sobom i  napuštene objekte o kojima niko ne vodi računa i ne bih voleo da se to ponovi. Želeo bih da sve krene na bolje, da krenu nova zapošljavanja da bi narod ostao u Raški i krene nov život.

Imate li neku poruku za mlade ljude koji tek počinju graditi svoje karijere u rudarstvu i uopšte?

Nama je imperativ i prvi cilj da naša deca ostanu u selu i gradu u kome su porasli.

Mladima bih poručio da im treba malo više samoinicijative, uključivanja u razne projekte i da u mladosti ne treba previše razmišljati o ekonomskoj računici. Poželeo bih im više dobrog druženja i sticanja novih prijatelja jer je to podloga za sve što sledi kasnije i u tome je bogastvo.

Hvala Vam na izdvojenom vremenu uz nadu da će se naša saradnja i dalje nastaviti i unapređivati!