Projekat Sastavci

Projekat Sastavci je površinski kop koji je poput Kiževaka eksploatisan u prošlosti, iako u manjem obimu.

 

Jugoslovenska država je otkrila Sastavke 1976. godine, a proizvodnja je bila limitirana između 1985. i 2000. godine (44 Kt). Srednje-sulfidna epitermalna mineralizacija testirana je istorijskim istražnim bušenjem po pružanju u dužini od 1.200 m, što predstavlja centralni deo površine od oko 3 km2 na kojoj se javljaju hidrotermalno izmenjene stene vulkanskog porekla.

Najmanje 30 istražnih bušotina sa jezgrovanjem sa ukupno 7.000 m i tri podzemna istražna hodnika urađena su u Sastavcima krajem 1970 -ih. Ovi istražni radovi uslovili su procenu jugoslovenskih GKZ resursa od 1,6 Mt @ 4,55% Zn, 2,8% Pb, 30 g/t Ag i 0,5 g/t Au u kategorijama A+B+C1+C2 (nije uskladeno sa JORC). Iz Sastavaka je eksploatisano samo 44 kilo-tona rude. Naša kompanija je istražnim bušenjem na preko 600 m po pružanju u pravcu SZ-JI potvrdila istorijski definisanu mineralizaciju. Bušeno je do dubine od preko 300 m ispod površine, a definisana je debljina mineralizovanih zona i do 45 m. Mineralizacija je otvorena u oba pravca, a otkrivene su i nove mineralizovane zone presečene istražnim bušenjem koje su izvan granica istorijski definisane mineralizacije kao i izvan granica površinskog kopa rudnika Sastavci.  

Bušenje i istraživanje na Sastavcima

 

Epitermalne žice cink-olovo-srebro-zlato, srednje-sulfidnog tipa sa pružanjem SZ-JI ispunjavaju prostore ekstenzionih rasednih struktura. Lokalno, ove žice se javljaju uz kontakte pre-mineralnih kvarc-latitskih proboja u andezite, međutim mineralizacija jačeg intenziteta ograničena je na andezitski kompleks. Mineralizovane žice su strmog do umereno strmog pada pokazujući tipične karakteristike geometrije žičnog tipa ležišta sa grananjem žica kako po padu tako i po pružanju. Široka, jako hidrotermalno izmenjena zona (kvarc-pirit) ispresecana je uskim zonama bogatim glinom koje su blisko povezane sa mineralizacijom.

Jezgro sa Sastavaka

 

Mineralizacija ostaje otvorena u svim pravcima što uz veliku površinu jako hidrotermalno izmenjenih stena daje veliki potencijal za potvrđivanje mineralizacije i izvan okvira prethodno potvrđene mineralizacije i istorijskog površinskog kopa. Detaljno geološko kartiranje, interpretacija geohemijskih podataka kao i magnetometrija predstavljaju korisne i neophodne metode u ostvarivanju potencijala istraživanja na Sastavcima.