Intervju sa Dušicom Sretenović

„Living History Project“ intervju sa Dušicom Sretenović, Predsednicom Udruženja osoba sa invaliditetom „Srna“

 

Želimo da Vam se zahvalimo na izdvojenom vremenu i što ste pristali da govorite za drugo izdanje Adriatic Metals Srbija biltena u sklopu projekta „Living History Project“. Da li nam možete reći nešto o sebi?

Pre svega za mene je velika čast što sam izabrana da govorim za vaš bilten. Rođena sam u Raški gde i sada živim, i radim kao profesorka geografije i bibliotekarka u Gimnaziji i Srednjoj školi „Kraljica Jelena“. Aktivna sam i u civilnom sektoru.

Predsednica ste Udruženja osoba sa invaliditetom. Da li nam možete reći nešto više o tome?

Grupa osoba sa invaliditetom i ja smo 2013. godine osnovali nevladino i neprofitno Udruženje osoba sa invaliditetom „Srna“, koje se bavi unapređenjem života osoba sa invaliditetom u opštini Raška. Udruženje okuplja osobe sa svim vrstama invaliditeta i sve one koji svojim radom doprinose ostvarivanju ciljeva Udruženja (integracija, socijalizacija i inkluzija, razvoj svesti građana Raške o pitanjima invalidnosti i zagovaranje ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom). Udruženje trenutno okuplja 42 člana od kojih su 22 žene. Aktivnosti su najčešće usmerene na unapređenje ljudskih prava žena i mladih sa invaliditetom. Do sada je realizovano osam projekata.                                                                

Šta Vam se najviše sviđa u Vašem poslu?

Mi živimo u maloj sredini gde i dalje ima puno predrasuda i diskriminacije prema ovoj ciljnoj grupi. Moji drugari  iz udruženja i ja se trudimo da razbijemo ograničenja koja postoje kako bismo postali ravnoravni članovi lokalne zajednice. Udruženje „Srna“ osim konkretne podrške u ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom, podstiče socijalizaciju ove kategorije stanovništva. Od velike važnosti je da osobe sa invaliditetom preuzmu aktivniju ulogu u društvu i da budu inicijatori pozitivnih promena. Dosta toga smo promenili u našem gradu i skrenuli pažnju na naše probleme, na šta sam veoma ponosna. Jedna od akcija je i kupovina  ginekološkog preglednog stola za Dom zdravlja u Raški, gde je i vaša firma jedna od donatora.

Po Vašem mišljenju da li je Raška rudarski grad?

Trenutno nije, mada ima potencijala da to bude. Kao profesorka geografije mislim da na osnovu geološke građe terena postoje ležišta olovo-cinkovane rude kao i drugih plemenitih metala.

Da li je neko iz Vaše porodice ili okruženja radio u rudniku?

U prošlosti su moji rođaci i komšije radili u Suvoj Rudi na Kopaoniku i Rudnici gde se ruda prerađivala. Detinjstvo pamtim po žičari koja je prevozila rudu sa Kopaonika do Rudnice. Korpe sa rudom su prolazile iznad moje kuće u selu.

Kada pogledate na život nekada i sad u Raški da li možete napraviti poređenje?

Raška je nekad bila puna ljudi i centar grada je bio pun zelenila. Oko četrnaest časova reka ljudi se vraćala sa posla iz brojnih fabrika. Toga više nema. Grad je sada popločan betonom. Postoji nekoliko fabrika, ali zbog posla sada ljudi pretežno gravitiraju prema Kopaoniku. Mladi idu u veće gradove na dalje školovanje, i retko ko se od njih vrati da se zaposli u Raški. Stanovništvo pretežno čini starija populacija. Rastužim se kad u školama u kojima radim pogledam panoe maturanata, jer je većina njih započela život u većim gradovima ili u inostranstvu.

Jeste li upoznati sa radom kompanije Adriatic Metals Serbia?

Kao što sam napomenula vaša kompanija je jedan od donatora za kupovinu ginekološkog preglednog stola za Dom zdravlja u Raški. Bila sam prisutna i na otvaranju Info centra, gde sam imala priliku da upoznam vaše direktore. Bili ste divni domaćini.

Voleli bismo da posetite Gimnaziju u Raški i u ulozi tzv. posetioca međunarodnog rada, "Zanimanju u pohode", održite predavanje o poslu kojim se bavite.

Uputili smo vam i zahtev, vezan za izborni program "Obrazovanje za održivi razvoj", koji se izučava u Gimnaziji, da posetimo vaš Info centar sa učenicima. Cilj posete bi bio upoznavanje sa radom Info centra, politikom firme vezanom za održivi razvoj u pogledu prirodnih resursa, i aktivnosti koje se preduzimaju u radu koje doprinose unapređenju kvaliteta života u negativnom okruženju.

Smatrate li da će Raška doživeti ponovni procvat ako se u budućnosti otvori rudnik?

Mislim da hoće, jer bi to omogućilo da se smanji nezaposlenost. Moje mišljenje je da treba doći do saradnje vaše firme sa Srednjom školom „Kraljica Jelena“ kako bi se oformili smerovi za vaše područje rada i da bi zaživelo dualno obrazovanje.

Kako vidite sebe u budućnosti i kako vidite naš grad Rašku u budućnosti?

Pre svega trudim se da u životu nemam mnogo briga i stresa. Volela bih da prestanu ova neizvesnost i strah koje širi svetska politika. Želim mir i slobodu da mogu da putujem, obilazim i istražujem nova mesta. Što se tiče civilnog sektora, volela bih da otvorim dnevni boravak sa brojnim sadržajima gde bi osobe sa invaliditetom različite starosne dobi mogle kvalitetno da provode vreme. Majke osoba sa invaliditetom bi samim tim bile rasterećene, imale bi svoj život i mogle bi da rade.

Imate li neku poruku za mlade ljude koji tek počinju graditi svoje karijere?

Želim im da se bave poslom koji vole, to je najveća sreća i zadovoljstvo.

Hvala Vam na izdvojenom vremenu uz nadu da će se naša saradnja i dalje nastaviti i unapređivati!